Snovi nas često zbune, uznemire ili očaraju. Ponekad ih pamtimo jasno, ponekad samo osećaj ostane, kao eho koji prati dan. Ali šta ako snovi nisu slučajni? Šta ako svaki san nosi poruku iz dubine naše psihe? 

Koliko puta si se probudila sa osećajem da tvoj san “nešto znači”? Možda si sanjala neku osobu iz prošlosti, neobičan simbol, mesto koje nikada nisi posetila – a ipak si se probudila sa utiskom da te san dotiče dublje nego što možeš rečima da objasniš.

Rad sa snovima je proces u kome počinjemo da slušamo svoj unutrašnji svet, gde ne postoji racionalna logika, ali postoji istina – često intuitivna, potisnuta, zaboravljena ili potisnuta emocijom. Snovi su jezik nesvesnog, način na koji psiha komunicira sa nama kada konačno spustimo gard i zaspimo.

Naši snovi ne služe samo da “procesuiraju” dan – oni imaju potencijal da nas povežu sa dubljim slojevima nas samih. Često nose poruke koje svest nije spremna da vidi dok smo budni.

U radu sa snovima ne postoji univerzalno značenje. Važno je da se san ne tumači kao horoskop iz časopisa, već da se otvara kao dijalog sa sopstvenom dušom.

Jer snovi ne lažu. Oni samo čekaju da ih konačno čujemo.

U vremenu u kojem se traži brz odgovor, snovi nas vraćaju sporosti. Telo koje sanja, psihu koja pamti, dubinu koja ne zaboravlja. Psihodinamski rad sa snovima nije metod. To je poziv – da budemo prisutni sa sobom, sa svojim unutrašnjim životom, sa glasovima koje ne čujemo dok jurimo kroz dan.